Maca

             

             

              Vojo i Pejo (iza Cale i malo Nine)

             

                mm

             

               Duje : aj, skrivena kamera!

              

              

               Na starom shevroletu sjedimo:
               ja s gitarom, Omer-Čiča, Muhamed-murat, Laka stoji, Pekija i Brane gornji red.
               Stara čairska raja.
               Pozdrav, Ibro. 
               
              

                mm

               cvijeće ispod malBašića

              

               Senita Slipac : "I DO"                                                                                Nirvan

                 

              

                 alo?! 

               dr. Roki, Giga, Cuco, Zrinko ;

              

              

              Oduševljava jednostavnost kojom nepogrešivo oslikavate srce Banja Luke .
              Evo jedna fotkica na kojoj je nit koja veže Banja Luku koju smo znali s Banja Lukom koju tek treba da upoznamo.
              Nadam se da se "krčka " sljedeća knjiga. 

                Jaca Đurić

              

               

             Živanović

              

                                                                

                Paul Simon/Caja Bašić             MOST PREKO NEMIR - VODE

               

klavirska pratnja - Lana Savić, hor srednje muzičke škole 'Vlado Milošević'

              

                                                                                                                                                                                          dr.Stojić

            

 Č O R B A  

Nisam ga se nasvirao, po moru.
Svake godine bih se nadao, uzbudjeno planirao, ali mi nekako izmicalo. Previše planirao, biće.
Kako god, tog nekog ljeta dobijem posao, na Korčuli.
Pjevala Marija, odatle rodom, a svirali Braco, Stojka, Ukmar i ja.

Sa druge strane hotela, u suterenu, bio mali bar.Veličine nekih pet metara sa malo šire, ta je instalacija
služila gostima hotela željnim nastavka zabave, da udaraju i poslije našeg fajronta. Otvarali u dva iza ponoći,
točili do osam ujutro, kada je sa radom počinjao glavni bar hotela.

Braco, Stojka i ja smo tu bili redovni gosti.Ugasili bi instrumente poslije svirke, prekrili plahtama, pa dole.
Tražili otpuha.
Mjesto opsluživao kelner Božo, iz Orebića.

Brzo smo se sprijateljili, pa kada Braco uprati mali šporetić jednokolutaš, na kome se za goste kuvala kava,
predlozi Boži da se nabavi šerpica i u njoj, tokom noći, kuha čorba.Tako će se postići dojam svrhe,
objašnjavao je, i potaknuti akcija.
Do svrhe je nama bilo koliko i do kupanja u moru, ali je akcija proizvodila priču. Ne možeš sjediti iz noći u noć,
i samo piti.
Veselo društvo oko janjeta koje se okreće nije veselo što će jesti, nego zbog dobrog raspoloženja, koje
iščekivanje sobom nosi, i vatre.
Hoće Božo.

Činilo se kao da će mjesec upasti u more poslije tog fajronta, dok smo se  spuštali dole.
Za šank, ušteka se kolo.
Preletim pogledom po polupraznoj prostoriji. Zaustavih se na paru, ali više zbog para nogu, ispruženih pored stola.
Pod sto, nisu mogle stati.
Pregledam i kratku bijelu haljinicu od nečeg laganog, dugu plavu kosu, kad li me prenu šum vode što je Božo
sipao u šerpu, za našu omiljenu zabavku.
Nasu, nabaci na jednokolutaš.
Odnekud ispod izvadi glavicu crvenog luka, cijelu papriku, dvije feferone. Doda Braci, da reže, svima otvori ledenu pivu.
Poteče priča.
Svako malo, kroz ćaskanje, Stojka i ja ispod oka u zent, na onaj par.
Mamile.
Pred njima otvorena flaša vina, ali sve nekako kao i bi i ne bi.
Lijeno otpijaju, tu i tamo - po koju šapatom progovore.
Popiše, zašutiše skroz.
Izvadi opet od nekuda Božo jednu viršlu, doturi je. Braco začakija. Atmosfera  oko šanka lagana, da jedan poleti,
kad li se ono dvoje oko nečega dohvatiše.
Ko poče – ne ufatih, nego kad on ispod glasa siknu, njoj udari krv u lice. Oćutaše onda minutu, ljuto, pa se digoše i odoše.

 

Guc pive i pola cigare povratiše razgovor, a Bracu poslu.

U čorbu nasu sirćeta, posoli, i kada smo se spremali nakon još malo da kuvano istestiramo je li za jelo ili da se prospe
u slivnik, kad ti eto nje opet, na vratima.
Lijepo pozdravi (gutmorgen), ka šanku, naruči čašu bijeloga. Nalozi Boži da posluži i nas, a sebi uzme šta mu je volja.
Jesmo se bili zbunili, sve četvoro.
Podigoše se čaše, nazdravi:‘Prost!’
Otpi, pa nam mješavinom njemačkog i engleskog objasni da bi volila biti sa nama, dok se jelo kuha.
Božo dosu vode.

'Slije'

                

        Cuco

       Emira, Dodo;

               

              Maca

               

                   slija

               

                Ibro 

                U Omladinskoj ulici davne 1961 godine, u bašti Šaćira Kušmića, na mjestu današnjih Čaira:       
                gornji red; Hikmet, Muhamed, Štefko, Mustafa Kozaragić, Mladen-Klinjo, Djedjo;
                u donjem su Ibro, Jasmin, Ahmet, Rasim i Sulejman-Memki.

               

               

               Emir, Rile ;

                

               

                A - zgrada

                mm

                EHPRES

               

                DINO  DVORNIK : ti si mi u mislima  

               

                M A R E N D A

         Đani

               

                               Ratak

               

                Kad vatre gore u kaminima svim
                Kad i vuk od studeni zavija bolno
                Jedan je starac u noći sam
                Ispod tuđih prozora čekao dan.

                A ujutro, kad praporci zvone
                Kad izlaze iz toplog doma svog
                Nađoše ljudi zaspalog u snijegu
                Smrznutog starca tog.

                   Sule

               

                         

                Bobo, Bi, Nedim, Maca, Nino ;                         

               

                  Duje

               

                Mario

              

               Minka

        Ona pravi hobotnicu na salatu, friga ribu, toči vino…

        Iznenada donese smokvin pekmez u formi palačinke sa vlastitim potpisom.

        I sve to čini sa smiješkom.

        Borik je napustila zbog ljubavi i mora.

        Drugom poslu se okrenula, a mogla je biti nastavnica u školi ‘Mirko Višnjić’.

        Kad zapušu vjetrovi obiđe ona malobrojnu rodbinu u Banjaluci i raduje se promjenama u svom gradu.

        Pa ti zaboravi njenu konobu i ako možeš ne uplaniraj je nagodinu.

              

                 Štefanac i unuk

              

                

                   

                Vesna, Saša                                                            Slavica, Rusmira, Milada, Zrinka, Snježana

               

                Koki

               

                SLIJE GRADA

              

                Zdravo Zlatko!
 
                Jedan naš Amerikanac mi reče da se raduje
                uvijek kada vidi Zdenu Opančara
                na nekoj fotki u Dnevniku.
                Evo, šaljem ti jednu na kojoj su jos Nenad ( Frenki ),
                Baja Zorić, a eto i ja. Slikano samookidačem.
                Baja nema odavno, Frenki sam (?) u svome svijetu,
                Zdeno u Amsterdamu, šta radi, ko zna!
                Ekrem! Hmmm...trenutno na putu izmedju dva planeta.
                K-Pax je cilj!
 
                Pozdrav !


              

       

   Svirka u legendarnom "Dracula Club" u St. Moritzu, u okviru internacionalnog festivala "Festival da Jazz".

     Taj klub je ustvari start - kuća za bob stazu, na vrhu St. Moritza.
     Nekih godina je Gunter Sachs (jedan od naj - plejboja, težak parajlija) tamo napravio parti klub za svoju raju gdje
     su bili tulumi svjetskog jet - seta.
 
     U garderobi su slike i karikature, izmedju ostalog i Brigitte Bardot (bila jedno vrijeme Gunterova butre)...
     Skin'o sam se pred Brižitkom...
     Poslije svirka (super uspjela) i session (cuga džabe za zikumu) do jutra.
 
     Ovdje su live snimke.
     Pozdrav, Relja.

                 

                 

                

                 

                 Vozdra Caja!
                 Moja svirka na usnoj harmonici, sinoć, u noćnom klubu,
                 sa nekoliko živih legendi lokalne blues scene.
                 Prva liga oni, prvoligaš i ja.
                 Moraš biti, inače - predriblaše.
                 Dobar dan, kaže Ibro.
                

                
                 u rukama oduševljene obožavateljke (poslije nastupa)

                

                 Šerbedžija: Nikada više neću doći u Banjaluku

                "Na koncertu velikog Radeta Šerbedžije, koji je održan u subotu na banjalučkoj tvrđavi Kastel, svestrani
umjetnik i publika su bili na nivou, ali je organizacija događaja totalno zakazala. Ozvučenje je bilo veoma loše, tako
da je Šerbedžija nekoliko puta morao mijenjati mikrofone, tražio je od tonaca usklađivanje i popravljanje mikrofona
kako bi ga publika čula. To ga je jako razljutilo, da poslije koncerta nijednom predstavniku medija nije htio da da
izjavu, a kamoli intervju. "Jako je razočaran ozvučenjem, ovo mu se još nije desilo. Rekao je da više nikada neće
doći u Banjaluku. Prošli put kada je gostovao zeznuli su ga finansijski, što je on prebolio, a sada se desilo ovo.
Ljut je i ne želi ni s kim da razgovara", rekao je Amir Bahtijarević, menadžer Radeta Šerbedžije. Publika i Šerbedžija
ostali su uskraćeni za obostrano zadovoljstvo uživanja primanja i davanja umjetnosti, a veliki umjetnik je za Banjalučane
odabrao veoma dobar program." 

              

          publika                                                                                       Queen estrada                             

                Maja prilazi mikrofonu i kaže da će Rade doći u BL makar za 10 god. ponovo.

                Ne kužim, kontam kako da toncu zavrnem uho... Sada vidim bolje.

                  Inače, nisam imao želju da popričam s Radetom. Nije bilo lako biti BLučanin.
                  pozdrav,
                  MM

               

               

                Dragi Caja!

               Vrijeme je bilo idealno za koncert kao i mjesto njegovog održavanja...Kastel....divno!

                 Ali je ozvučenje bilo jako loše tako da je to jedino kvarilo stvar.
                 Publika krasna, razmjena emocija očigledna!
                 Naravno, suze su mi krenule na njegovu "Ne daj se Ines".Publika se smijala i plakala..
                 DIVNO!
                 Krasno me najavio i onda smo otpjevali Rafijev duet uz gitaru Maura, a ja još ostala
                 da otpjevam ŠTO TE NEMA i Corazon espinado.
                 Od njega se ima šta naučiti. Uvijek staviti publiku na prvo mjesto i biti pravi profesionalac.
                 On to zaista jeste.
                 Njegova najveća ljudska osobina je, mislim, plemenitost i jednostavnost.
                 Čvrsto na zemlji.
                 Maja
                 p.s
                 ovo su slike iz back stage-a, ali ću dobiti u narednih par dana i profesionalne, pa poslati.

                

               

                Slika koja nikad nije objavljena na internetu.
                Mnoge ćeš igrače prepoznati.
                U donjem redu smo ja (treći s lijeva), Ibrahimbegović, Mate Lipovac.Trojici zaboravio imena.
                U gornjem redu, Bude trener, Žika, Karalić-golman, Krešo, Bajagilović, Bogojević i Jahić.

                 Dobar dan, želi Ibro.

               

                                                

                   Marica                                                                     malo uvećana

                 

                   

                   Zdravo druže.

                    Evo sam u prošlu subotu gledao Emira na BN-u, pa malo to zabilježio aparatom.
                    Vjerujem da će ti se svidjeti.
                    Bila je to emisija pod nazivom "Kafanska", gdje se evociraju uspomene na prošle
                    dane, i mogu ti reći da sam se i ja tako vratio u ona lijepa vremena.

                  Pozdrav od Nadira.