Dnevnik

lesu

l e s u

B r a n e M i r k o v i ć, Š e r p a ;

lesu
1 9 7 6. - radio Banjaluka, Jutarnji program ;

D a m i r (Mala stanica 2,), M a c a ;

Zveki,Vera

Ć O R K O V A C - Sunita, Azra ;

Štef

U REDU ZA ŠIŠANJE - Kime kod Nene ;

U Č E N I C E I P R O F E S O R I C A - Aida, Ljilja, Biljana ; mm.

'B O R I K' - J a d r o

K a d i ć

kum B.

taras

Vladana kraj Omiša ;

Omer, Mira, Edinin Zlatan, Fedja ;

3 2. D E C E M B A R

ronilački klub "B U K" - Prlja Gago, Trninić Boris ;

U ZDRAVLJE ! - Višić Sejo, Bajić Boco ;

Dijana

Ljubo - Gaja, Sule, Manda, Zoran ;

Sladja

Prije neki dan e-mail od Omera. Salje mi vic. O razlici izmedju potencijalnog i realnog, znate ono:
potencijalno smo, sine, milioneri, a realno zivimo s dvije kurve i jednim pederom! Al’, ne pisem
ovo zbog vica nego zbog sljedeceg:

Omer i ja se poznajemo a-uuuh godina, a taman toliko godina smo i prijatelji. Rasijalo nas, poslije,
kojekuda, ali smo se nasli: on u Svabiji, ja u Holandiji, pa se sretali u Stuttgatu I Den Boschu. Bili i u
Amsterdamu al’ kako su i zene bile s nama ostadoh mu duzan obilazak Red Light Districta. (Kako su
gradski oci u A’damu krenuli, kad se Omer i ja sljedeci put nadjemo, kurvi tamo u izlozima nece biti:
zamijenice ih skupi modeli u Armanijevim haljinama, al’ i to je sad druga prica…kako starim tako
sve vise bjezim u digresije…gdje sam ono htio, ah, da…Omer i njegov vic!)

Odgovorim da sam se nasmijao starom vicu i pitam ga sto se ne nakaci na neki community-chat ili,
jos bolje, na Skype pa da pokatkad popricamo I vidimo se…

Odmah dobijam e-mail od Omera: necu, kaze, na Skype, imam ja Skype, al’eto necu: volim te, a
volim i kad te, ujutro, trznem telefonom pa te nerviram, hahaha…tako nekako mi otpisuje Omer.

Ja, onda, opet odmah: Nemas pojma, mazdrmane jedan, koliko sam dragih i skoro zaboravljenih
ljudi vidio, cuo, sreo…na Facebook ili preko Skypea…pa, nabrojim neke medju kojima i Borisa Przulja.

Omer ne odgovara. Prodje dan, dva, tri…Neda se on navuci na Skype, mislim…Kad, iznenada,
dobijam preko Skypea poruku da li zelim da prihvatim…fedza2…znam, Omer, a to mu je ime
sina…i pitam se sta mu bi, jesam li ga zapalio Borisom, znam da su se njih dvojica nevjerovatno
dobro dopunjavali. Potpuno razliciti ali kao da su od istog stofa skrojeni.

Onda na postu Uzbluza procitah Borisovo javljanje I sve mi bi jasno. Slucajna koincidencija…
Ne vjerujem. Bice prije da je vrijeme za planirani susret!

Arifaga u Banjaluci

Vidjeli ste ga sigurno, omanji sivi obelisk sa pločom, tamo ispred salona Lesnine. Taj zapis da je jedan Arif
pao od austrijske puške je jedina uspomena na tog Banjalučanina.

I tada Bosna bijaše moneta za potkusurivanje. Tajanstveni Arif htio podići cijenu domovini, odazvao se
odmah, na prve bubnjeve telala. Možemo zamisliti tu gungulu kada se sedlaju konji, pritežu kajiševi, pašu
kratke puške, sablje i jatagani, kada se uz ženske suze odmotavaju barjaci... i juriša na Berbir. Kako mu
samo ime kaže, Arif je bio razborit, ali ga ponesoše ratne trube i klicanje iz mahale. Neda Arif Banjaluku
Austriji, neda ni Berlinskom kongresu, ni Evropi neda...

Tako je prije nešto više od 130 godina Arif postao i heroj i gubitnik.

Obilježje mu podiže Gradska opština Banja-Luka prije 72 godine.

Prolazi vrijeme, države se mijenjaju, a obelisk se ne miče. Kuriozitet.

Mario

'A' radio - Goga Krkljić

Los Angeles : Amir Ibrahimbegović, Adis ;

Mrkonja

Neba

Slobo

S P L I T P J E V A

'haljinicu boje lila
ja san dušo oblačila
kad san išla da ga ljubin
da ga ljubin
a tvoja san ljubav bila'

lesu

negdje 85-ta
Studentsko pozorište
predstava 'Hamlet studira glumu'
režija - Boris Pržulj
s lijeva ka desno - Boris Pržulj, Predrag Ćurković, Mićo Dakić, Sanita, Goran Jokić, Luka Piljagić,
Ranko Bujić, Aleksandra Trifunović ;

Enverino

Jednostavno mi se nije pričalo taj dan.
Ustaneš ujutru, usklađen s tišinom i zaspalog jezika, a misli spore i nenametljive. I tako bi volio ploviti
ovako cijelo vrijeme, ali, ne može. Posao socijalnog radnika ne dozvoljava. Prvi posao u Americi, do-
čekivanje i pomoć pri aklimatizaciji Bosanaca.
Tako sam i to jutro krenuo pokupiti friško pristigli bračni par i odvesti ih na obavezni liječninčki preg-
led. Moj posao je transport u Dispanzer i prevođenje. Ostalo, što se po sebi podrazumijeva, razgovor,
objašnjavanje i pripremanje za život u Americi, dio je programa orijentacije, pa mi je to izgovor da jut-
ros ostanem šutljiv i povučen.
Ahmet je golem, kršan čova iz Istočne Bosne, došao sa ženom Zejnebom iz izbjeglištva u Njemačkoj.
Djeluje prava dobričina i ja se nadam, kad stavim neku muziku u kazetofon i fokusiram pogled ispred
sebe, zaustaviće svojih hiljadu pitanja kojih ima o životu ovdje. Zejna je, s druge strane, usmjerena na
muža, gleda ga i prati u svemu. Lako će to ići, nadam se.
Biram po kazetama, neću klasiku, nisu mi ljudi ništa skrivili, ali Bajaga će poslužiti. I krenuše Džezeri
lagano, ja se opustio, oni šute, ali taman kad je šina zavila negdje ispod Slavije, Ahmo me prekide u
mojim planovima.
Ti slušaš Momčila, upita. Da, odgovaram kratko, iznenađen pitanjem, ali ipak, učtivo odgovaram, ti
voliš Bajagu? Ma, ozari se Ahmino lice na moje pitanje, da, ma ja sam sa njim spavo.
I sad ja, zatečen, pomiješao mi se smijeh s nevjericom, oči mi počele ispitivati njegove, pa on brzo
kenu s pričom.
Jedne godine, prije rata, radio ja na nekoj građevini pokraj Novog Sada. I ne mogoh nigdje naći so-
be, pa me jedan gazda upita, mogu li ja k još jednome. Nema problema, kažem ja. I zbilja, dobar ne-
ki mladi čova, svira gitaru cijelo vrijeme i meni baš bilo fino s njim. A onda, jednog dana, onako, na
prepad, stade on pred mene i pita me Ahmo, znaš li ti ko sam ja ?
Pa znam, kako ne bih znao, Momčilo, kažem ja.
Ma ne to, jesi li ti ikad čuo prije za mene ?
Pa ne znam, nisam siguran, kažem ja.
A onda se on stade ljutiti, pa pođe vaditi novine, kazete, časopise, a svuda njegove slike.
Znaš li ti da mene svi znaju, osim tebe ?
Pa nemoj se ljutiti, kažem ja njemu, ja više volim narodnu muziku...

I dok Ahmo priča svoju neobičnu epizodu, a ja se izgubih u mislima o tome gdje i kako se ovaj sus-
ret mogao uopće zbiti, automatski pilot nas je već dovezao pred ambulantu. Ja ostadoh još zamišljen
nad pričom, ali ulazim, ispunjavam formulare i čekam na bolničara koji će pregled obaviti.
Ovakvi pregledi su u pravilu rutinski, obavljaju ih bolničari i medicinske sestre, ponekad stažisti.
Većina pridošlica je zdrava i sve ide relativno brzo, bez laboratoriskih pretraga.
Uvedoše nas u prvu sobu, gdje mlada sestra izmjeri težinu, visinu i tlak, a onda u drugoj čekamo dalje.
I brzo nakon toga, evo i mladog stažiste, nježan i ženskast, pretjerano servilan, pozva Zejnu da sjedne
na stol za pregled. Ja je umirujem, kažem da ću, ako bude skidanja, okrenuti glavu kad budem prevodio.
Ali, ona na to ni ne reagira, spremna da jednostavno uradi ono što se od nje zahtijeva.
Stažista joj priđe, pogleda je u oči, stavi neki aparatić u jedno uho, pa drugo, a onda joj, onako obuče-
noj, posluša disanje. Ja prevodim, diši dublje, stani, opet...i gotovo. Zahvali joj se bolničar pa pozva
Ahmu. Ja, rascvjetah se od radosti. Ovaj je oborio sve rekorde brzine. Danas sam ranije slobodan.
Sjeda Ahmo na stolicu, ja sam entuzijastično spreman da prevodim ali stažista usta ne otvara. Ili, bolje
rečeno, ne zatvara.
Stavio on kršnog Ahmu ispred sebe i onako, blenuto, pođe ćutke da ga pregleda. Skide mu sako, pa ma-
jicu, pa potkošulju. I sluša, pa onda pipka, pa lagano udara, pa namješta ruke, širi ih, okreće mu glavu,
pokazuje šta da uradi. Vidim ja, ovaj se s Ahmom rasplesao i uživa li uživa. Nešto ga posebno zabrinu-
li Ahmini mišići, na njima se najviše zadržao.
I sve to traje i traje, i ja vidim što se zbiva i ne mogoh ostati pasivan. Krenuh prvo polako, a kad vidih
da stažist ništa ne vidi i ništa ne sluša osim Ahme, onda i slobodnije i glasnije, stadoh paliti Zejnu.
Vidi, bolan Zejno, što ti uživa u čovjeku. Gledaj, kako ga očima ispija. Bogami Ahmo, ovaj te mazi bo-
lje nego Zejna.
Zejna se na svojoj stolici uzvrpoljila, ja, meljem li meljem.
Zejna počela polučujno mrmljati i negodovati, stažista je u transu, Ahmo se potpuno prepustio, radi što
mu se pokaže.
Ja se sad već potpuno zaboravio, zabavljen jako, zbijam šale, pokušavam poljuljati Ahminu samokon-
trolu i još više narajcati Zejnu.
Stažist pregledava Ahmin stomak, počinje spuštati gaćice, da ispipa slabine.
Ne odolih, nego se okrenu Zejni i tiho šapnuh, gotovo je Zejno, ovaj ti popuši čovjeku !
Shvatio sam da sam pretjerao kad ova skoči, đipnu do Ahme, obavi ruke oko njega pa povika :
No smoking, no smoking!!