Dnevnik

K U S A D A S I
iznenadjenje u hotelu za moj rodjendan...torta ..
bas su uspjeli da me obraduju..cak su napisali
sretan rodjendan rusmira... na torti

S k a j p : B a r t l

V a n j a ;

Irfić, Nadir, Smajo ;

Šemso, Slavica ;

lesu : Šemić Zlatko - Š e m a r a ;

Miro Štefanac, Dominik, Filip ;

mm : od 'P a l a s a' ;

o d t r u b i l o ;

Pejaković, Tatić, Balać ;

K a d i ć , D j e l i ć ;

mm : Radenko - Mika, Nemanja, Goran ;

lesu : B A N J A L U Č A N K E , 1983-ća ;

Staškina S o f i j a

E n i j a , S t a š k a ;

Šta je nama Demofest?

Dragan Bursać

I, stvarno, šta je Demofest? To je rijedak, možda jedini događaj u Banjaluci za koji ljudi
bez srama i lažnog laskanja mogu reći - e, to valja. To je prije svega, kako su njegovi
organizatori predvidjeli, takmičarski Festival neafirmisanih demo-bendova.

Pa, krenimo od ove činjenice. Nije sporno da je neko
davno prije Demofesta otkrio toplu vodu i skupljao
klince iz kraja kako bi kojekude promovisali alternativnu
pop kulturu. E, ti i takvi su i završavali kojekude.
Ne mogu se sjetiti i pobrojati sva moguća okupljanja i
dešavanja mladih, koja su prodefilovala ovim dijelom
Obora. A, kako bih se i sjećao, kad se sve svodilo na
poljanu+mlako pivo+ofrlju kartu-+loš razglas i svi srećni.
E, pa od te ,,sreće“ se nije moglo živjeti! Bukvalno.
Do 2008. Banjaluka-i-ta-njena-sela bili su sinonim za
otimanje para, dođem ti-dođeš mi, IMT i ostale lokalne
nepodopštine od kojih su profitirala dva-tri čovjeka, dok
je kasaba tavorila u baruštini osrednjosti. Muzičke,
kulturološke, kakve god...Trebalo je napraviti,
konstruisati, stvoriti, izmađijati, kako god hoćete, prvi
pravi muzički festival u gradu na Vrbasu.
Bez patetike, ali ako za stvaranje ovakvog događaja u
Evropi treba proliti litre znoja, potrošiti živce, volju i
energiju, u Oboru to sve treba staviti na kub i moliti se
Manituu da operacija uspije.
A, te 2008. godine, grupa entuzijasta (u Oboru se oni,
na žalost, zovu luđaci), odlučila je, sasvim jasno i
jednostavno, da napravi normalan Srednjeevropski
muzički festival. Novinari su imali akreditacije, publika je imala izvanredan ugođaj na tvrđavi Kastel, učesnici su
bili očarani - normalnošću! Da, da...digla se veeelika frka, kako je u čaršiji održan muzički skup koji nije imao
niti jednog promašaja, naprotiv. Niko nije pričao o namještanjima, medijskim i inim manipulacijama. Jok! Ljudi
su se čudili normalnostima! Sve je bilo kako treba. Publika je besplatno mogla da vidi svoje komšije, lokalne
momke i djevojke, kako na vrhunskoj opremi predstavljaju svoj rad. Organizatori su im to omogućili. Eto, danas
vidimo jedan Killing Jazz Hardcore Baby, redovan mejnstrim bend na MTV-u, koji je, usput budi rečeno,
pobijedio na Demofestu te godine, snimio album i napravio spot. Čaršija je bila zgranuta. Navikla na mahinacije,
lokalna raja je ispod oka gledala Damira Urbana, Marčela, Darka Rundeka, KUD Idijote i ostale zvijezde,
pogađate - džaba.
Nemam namjeru da blatim banjalučku publiku, ali je ona jedna od najnezahvalnijih, najrazmaženijih i
najneodlučnijih koje sam u životu vidio. A, vjerujte mi, vido sam svašta. E, i tu su im organizatori dohakali.
Kako je poznato da je prosječan Banjalučanin građen od šećera i da mu svaka kišica može rastočiti kost,
mišić ili kožu - tu su bile i kabanice. Opet, besplatno i za svakog.
Da moja priča nije šuplja, svjedoče i izjave zvijezda prvog Demofesta koji su poslije ovog muzičkog događaja
rekli kako ovo nisu vidjeli na ovim prostorima u svojoj muzičkoj karijeri. Ko je posjetio prvi Demofest, jasno
mu je bilo sve.
Ali, selo k'o selo, puno starmalih i nadžak-baba, jedva je dočekalo Drugi Demofest, prošle godine. I prije no
što je počeo, grupe lokal-patriot-neradnika, osudiše ga na propast. Po onoj domaćoj, kako se i drugi mačići
u vodu bacaju, kasaba je bila na stend-baj i čekala debakl. Kad ono-međutim!
U četiri dana, publika je vidjela 33 sjajna demo-benda. Ovo ,,demo“ je trebalo shvatiti uslovno, pošto se čula
vrhunska profesionalna svirka. Za razmažene, a to smo svi, da se ne lažemo, tu su bili: Kosheen, Asian dub
foundation, Therapy i Nouvelle Vague. Revijalno, opet, kao i sve ostalo - besplatno.
E, sad, čaršija ne bi bila čaršija da sama sebi ne zapapri. Tog četvrtka, 23. jula, ljeta gospodnjeg 2009.,
desila se čudna i za kasabu neuobičajena koincidencija...
Zamislite, kad vam neko pošalje poruku: Ej, idem na koncert Lenija Krevica, pa se poslije vidimo na
Kosheenu, a možda ostanemo na nekom after partiju sa Sopotom. Ne, nije bila zajebancija. Prosto, te noći
je bilo tako. Slučajno...hmm, namjerno...hmm...da komšiji pocrkaju krave, ne znam. Ono što znam je da je
Demofest katapultirao narodu u facu Kosheen, i to kako!
Ajde što se publika dičila da je pogledala možda i ponajbolji koncert u čaršiji, ajde što su organizatori bili
oduševljeni svojim radom, nego je i gospođica Sian Evans izjavila, citiram: ,,Predivno je biti na tvrđavi punoj
istorije, koja piše novu istoriju. Čuli smo odlične bendove, a ovaj festival je odlična ideja!„ Opet se ponavljam,
ali, ko je bio, zna da dama iz Kosheen-a nije bila sama, niti je ovo rekla iz kurtoazije. Najbolji koncert u
džematu definitivno!
E, malo sutra. Tako sam i ja mislio, dok nisam poslušao, dva dana kasnije, Nouvelle Vague. To se zovu
slatke muke za nekog ko piše o društvenim dešavanjima! Tako li se dakle dvoumi kolumnista u Londonu,
Parizu, gdje-god, kad mora reći šta mu je bilo bolje, a ne ono naše, po čemu više da popljuje.
Demofest me naučio afirmativnom novinarstvu! A, kad to kažem, nisam od onih koji trče pod suknjice
lokalnih moćnika, koji podržavaju sve i svašta, zarad ko zna čega. Naprotiv!
Nego, da prozborim o najbitnijem - prošlogodišnji pobjednici, bend Prophaganda završava album i spot.
Pokilingdžezhardkorbejbiziralo im se!
Hoću i moram reći još nešto. Demofest je znao oduvijek šta nije i šta ne kopira. To nije EXIT sa jedne strane,
to nije poljanče i polusvirka sa druge. Ne, to je samo svoj Demofest. Kakav takav- najbolje iz Banjaluke!
Nego, i ovo znate, ali ajde de, Demofest od ove godine ima svoj DFK-klub, logistički mozak i srce operacije.
E, ima tu i za želudac mjesta - najbolja pileća krilca u čaršiji. Ali, nije DFK-klub samo to. To je mjesto koje
je za samo pola godine postalo kultno. Publika je bukvalno svakog vikenda uživala u živim svirkama
ponajboljih bendova sa ovih prostora: Psihomodo pop, Kanda, Kodža i Nebojša, Darkvood Dub, Lolobriđida...
ma, šta da vam nabrajam, i to znate.
Jesmo li uhvatili evropske standarde bar u nečemu? Možda.
Evo, prije neki dan me pitala prijateljica iz Britanije ima li kakav smještaj u Luci Banjoj, došla bi na festival.
Ja zasjao od sreće, k'o loš đak sa prvom peticom...ne znam šta bih joj rekao. Ma, ima sigurno. Dolaze
ljudi iz Srbije, Hrvatske, već se dižućeg nosa navikavamo na normalnost.
Ali, zašto da vjerujete meni. Pa, pogledajte ovaj novinski napis:
,,UNESCO je banjalučki "Demofest" uvrstio na listu svojih projekata koji doprinose zbližavanju
kultura."
Podrška koju je na ovaj način ova međunarodna organizacija pružila festivalu je značajna sa aspekta
prepoznavanja potencijala ovog festivala kao spone između šest zemalja učesnica - BiH, Crne Gore, Srbije,
Slovenije, Hrvatske i Makedonije.“
A, šta ćemo ove godine, rođaci? Daklem, od 21. do 24. jula, očekuje vas super-gust raspored. Pregršt
radionica, filmova u multipleksu Palas, nastupa velikih Stereo MC'-a, Kirila i za kraj Fun Lovin Criminals-i.
Naravno, sve je ovo sjajna audio-vizuelna scenografija za one najvažnije, a to su demo bendovi. E, ti
demobendovi će pored motivacije oličene u sjajnom ozvučenju, dobroj atmosferi i satisfakciji da uopšte i
nastupaju, imati i u nagradama.
Znam da će prostor tvrđave Kastel biti pretijesan, ali to su one od rijetkih stvari zbog kojih vam je drago
biti u gužvi. Kome i ovo bude smetalo, neka sam sebi postavi pitanje iz naslova teksta i ne dolazi.
Nije normalnost za svakoga.

A mi ostali se vidimo!

preneseno iz 'Buke'

lesu : 'D i m e n z i j a' u Čajavecu ;

mm : studenti ;

Od sinoć galerijski prostor Muzeja savremene umjetnosti u Banjaluci ukrašavaju slike

Envera Štalje (1931-1991), jednog od ČETVORICE (Simić, Ćurić, Misirlić, Štaljo) ;

Štaljo kao da je i sam jedna, ili čak svaka od svojih slika, pa stvara ne samo prostore u slici,
već i sam fizički prostor u kom slika nastaje i stoji. Jer kako napisa Ćurić za slike nastale u
ateljeu: ''...nikad i nigdje nisu nikle veće slike pod nižim plafonom...'' Štaljo stvara iz sebe i
svoj metafizički i svoj fizički prostor. Oni opet egzistiraju jedan drugom ni na teret, ni na
smetnju, jer im čistu beskrajnost ništa ne može skučiti.

Viktor Majdandžić, banjalučki slikar (1990.)

mario

'J e b a'

opet : N i k o l i n a ;

MUZEJ SAVREMENE UMJETNOSTI BANJA LUKA ;

posljednji roker grada : A l e k s a n d a r I v a n o v ;

P i k a M.
Za šta se borimo ?
Vidjećemo kad se dim razidje.

B a š i ć M y r a ;

'R A D I O'

'R A D I O' sa baserom Cajom ;

m a t u r a : Maca, Andreja, Seka, Jelena ;

Taco, Jasminka, Belma ;

Sejdinović Sanda, Zelić Sanja ;

lesu : Bahtijarević Ajša, Eso

K a r a m e h i ć R e n a t o ;

KLASOVI KRAJINE ;

S l a v i c a

željoš : N a l e (kapa) ;

I s m e t

S l i p a c S e n i t a i E l i ;

.
R a f i

E r c e g

B a b i ć B r a n e

Zdravo Caja !
Evo, malo da se javim.
Pozdravljam sve UZBLUZOVCE i moje prijatelje.
Na sviju mislim i zelim puno zdravlja i srece.
Na slici sam sa prijateljicom Fatu (GUINEA).
pozdrav, A l m a .

mario : IZ BL DISKOTEKE‏

"K A D D I N A R D O D J E N A V L A S T"