T r k u l j a

            za   V a n d u   i   D a v o r a

               mama

                Luka Ban - 'borac'

             sa svadbe : J U S U F O V I Ć I

               sa  mora : S E R E N A

            M E N D E : R o k i ,  M i k i ;

              Mišo Valenta, Ratak, Saćo ; 

            Vozdra, komšo iz Braće Lastrića 13, nadam se da ćeš me se sjetiti.

            Pozdravi iz Irske od Hafiza.

            Trki (najljepši), Jagoda, Zubi ;

            sa Nadom Barudžijom na balkonu Doma kulture 1969. godine

            tu se pjevalo :

                                   "cos' i love you

                                    yes i love you

                                    ooo i love you"

            festival 'Djeca pjevaju Banjaluci' u hali Borik 1988. godine

            Igor pjevao :

                              "jer otišla si ti u čizmicama bijelim

                               i kaputu kafe bijele boje

                               i bilo je divno nešto u pogledu ti

                               al' do vraga, danas, to su samo sni"

             I g i

            č a i r s k a - Vili Van Der Pakšu

             Nina Drča, Kolja;

             mm.

            P R O J E K T -  Rale, Tiho Bilandžija;

           eb.  V e s n a   Š. 

              jaga

            miris bagrema i poj slavuja : maestro  Ž i k a  u  Moneu

          eb   Maca, Sule, Brane, Djahid ;

            ing.  Ž e l j k o   Z o r i ć - S a j m o n

            Luka Ban - S T E L K A

         eb    G o r a n a

                jaga

             Čisko, dr. Jasna Vindakijević ;

             Adnan, dr. Jasna, Čisko, dr. Zoka (lijep ko slika), prof. Braco ;

              Š t e f a n a c

             Magdi Ruzsa : e d e r l e z i

              Vlada

             dr. Jovanić, dr. Zoka, dr. Plama, Goran (nije dr.)

             U OVOM GRADU

             u ovom gradu ljudi privremeno žive

             boje su boje, al' su privremeno sive

             u ovom gradu svako svakog truje

             za smrknuta lica ljubav neće ni da čuje

               Davor Maslovski - D j u k a

               A i d a  K.

                Sladjana Zrnić

             premijere : 'Balon od kamena - moja sjećanja' u Narodnom pozorištu

              j.

             cuganja : Ljubo i Lazo pred Moneom

              Sad neko u ovoj noći

              Prolazi duge sniježne pute

              Sad neko u ljubavi tamo

              Gleda zvijezde razasute

              Sad neko zamišljen kraj mora

              Na golom kamenu sjedi

              Sad neko mrtav se budi

              I kao da me kroz prozor gledi

               Sule Arnautović

             Javljam se iz drugog maja.

             Evo me sa Karmen, sedamdeset i neke, na Suturliji.

             A novo je da mi je ojorgovanala ulica.

             Pa mirišem i gleedim, kako kaže moj prijatelj Sule.

              pozdrav iz ulice jorgovana

               Enver

   Spustio sam slušalicu ali su rečenice nastavile da odjekuju same od sebe, dugo nakon što sam je odložio i pokušavao prestati misliti na razgovor i hladnoću njenog glasa. Riječi su nastavile da zvone jače, upornije i prodornije nego za vrijeme razgovora. Pokušavam smiriti zvonjavu tih rečenica ponovo u sebi slušajući početak njenog dugačkog monologa. I mada je sve u tom govoru jasno i logično vodilo tim rečenicama, ja ga preslušavam opet i ponovo i opet i opet nadajući se u svojoj ludosti da će se ovaj put završiti drugačije.Za neke stvari se nemoguće pripremiti.
Postajem svjestan tisuću racionalizacija koje mi trče u pomoć, mozak me zasuo mislima, štiteći me od doživljavanja bola.Umirujem ih i nastojim ne bježati od ledenog daha koji me zapljusnu, grebanja u grlu i stezanja u grudima.Zašto je odjednom postalo tako hladno u sobi? Zašto mi se tijelo tako ukočilo? Otkud slika male, tek rođene bebe, ostavljene na pragu seoske crkve?
Pokušavam zamisliti život bez nje, bez njenih poziva za dobro jutro, dugih pogleda i smjeha koji me hranio. Pa to gutanje vremena kad bi predvečer shvatili da se cijeli dan izležavamo u krevetu ne radeći ništa.Voljela je da beskonačno crtam prstima po njenim leđima stvarajući remek djela koja sam samo ja mogao vidjeti. Uživala je...
Stezanje postaje jače, a samoća nepodnošljiva. Što ja to radim? Je li došlo vrijeme samopovređivanja, vježbanja okrutnosti prema sebi samom?
Okrećem se oko sebe, knjige, filmovi, kompjuter i linija, bicikl i teniski reket, stvari koje me mogu tako lako zaokupiti, sad su postali besmislena, amorfna masa. U grudima se širi praznina koju ništa neće ispuniti. Zamišljam svijet bez sebe, želim i proživljavam svoje nestajanje.
Pogledam na telefon i preplavi me strah. Hoće li svaki poziv od sada biti bolno razočarenje? Kako da ovu jadnu, smrdljivu, praznu i beznačajnu krpu koju sam nekad zvao ja, sakrijem od vanjskog svijeta? Postoji li na ovom planetu smisao koji nema veze sa zvukom njenog glasa?
Otvaram širom prozor i nastojim duboko udahnuti zrak, ali ništa ne ulazi. Zašto je unutrašnja glad toliko pojačana uz ovo olistalo drveće, granu koja iznenada zazeleni, dok se sunce igra svojim zrakama, isprobavajući sve moguće kuteve?
 Ma što mi je, otkud tolike riječi u meni, besmislene ideje, nevažne slike, prazni okviri i nepotreban prostor?
 Ubrzavam vrijeme, borim se za dah i skupljam se u malu točku.
 Ležim na krevetu i pokušavam se dotaknuti. Tamo gdje su nekad bile ruke, noge, tijelo, ničeg, apsolutno ničeg više nema.

                K a n g a

                 G o r d a n a - G o g a  S t e h l i k

               mac

             1. maj u Geteborgu : BESPLATNO PIVO I STAN ZA SVE !

               Baisa

             Da sam ja živ sada bi bili kod kuće i to par dana !! 
             Sretan vam PRVI MAJ.